Nije LJUBAV ono što mišljasmo (dok bejasmo zaljubljeni)
Odavno smo shvatili da ljubav nisu samo leptirići i ružičasti oblaci, ali šta onda čini ljubav? Večita enigma i pitanje koje svi postavljamo. Do tog odgovora se 'jednostavno' stiže zrelošću, koja se kako u drugim sferama života javlja posle nekog značajnog (obično bolnog) iskustva.
U onom trenutku kada postajemo sposobni da spoznamo mane partnera, i prestanemo da ih ulepšavamo i pravdamo znaćemo da li, i koliko volimo. Nije strašno, i niste loši ako shvatite da ne možete to da prihvatite, ako odete... Ono što jeste strašno je moguće RAZOČARANJE. Ne samo u partnera, nego u sebe, u život, ljubav, i tu se lanac ne prekida. Najveća pretnja u budućnosti su vaša očekivanja da će DRUGI BITI ONI 'PRAVI', oni BOLJI,da će vas više USREĆITI, da neće imati te MANE (možda, ali neke druge svakako hoće).
Koren problema razočaranja u ljubavi su naša OČEKIVANJA od nje, od drugih, od odnosa koji zasnivamo i komunikacije sa našim okruženjem. Jedan kratak filozofski savet: Nikada ne očekujte da će vam se vratiti ono što dajete.
Često se ljudi žale kako su 'DALI SVE OD SEBE, MAKSIMALNO POMOGLI, ALI DA IM NIKO NIJE NI 'HVALA' REKAO, NI UZVRATIO.'
Ljudi nisu vaše OGLEDALO, ni VAŠA REFLEKSIJA, pa i ogledalo meša strane, i zavisno od stakla ne pokazuje vernu sliku.
Pogledajmo to iz one čuvene- vedre perspektive. Kada bismo svi bili isti, nikada ne bismo napredovali, ni kao društvo, ni kao pojedinci.
Vaši partneri nisu tu samo da vas usreće, tu su da vam ukažu na greške, pomognu vam, rastuže vas nekom istinom...
Med i mleko ne postoji ni u odnosima brat-sestra, roditelj-dete, kako ga onda očekivati u komunikaciji sa partnerom? To ne bi bilo prirodno, pre svega.
Zaključak (govorimo o normalnim među-ljudskim odnosima i komunikaciji) :
Ljubav je PRIHVATANJE, RAZUMEVANJE, UKAZIVANJE NA GREŠKE, POMOĆ KADA JE VAŽNO, ISKREN I OTVOREN PRISTUP. To bi bila kratka definicija zrele ljubavi (koja, ako je adekvatno negujete ne truli ni posle dužeg niza godina).