Kako ne odustati?
- Андријана Седић
- Oct 23, 2018
- 2 min read
Jednog dana ću ustati, i biće nedelja. Biće sunčano, ili će biti debeli minus. Nije važno. Otići ću u prodavnicu rano ujutru i kupiti hleb, kao svi normalni ljudi. Ne jedan, dva. On i ja imamo goste na nedeljnom ručku. Probudiću se pored njega i pitati ga kada ide, a on će sanjivo i zbunjeno reći 'Gde?'. Nije tu samo danas, ostaće tu i sutra, i narednih 10 godina, a možda i do kraja života. Ostaće. Usput će me susedi pitati kako je u njihovom naselju. Mi smo novi ovde. Normalni ljudi sa iskrenim osmehom. Razmišljaću uveče o ponedeljku, o poslu koji me čeka, sa radošću ću planirati radnu nedelju. Ponedeljak više nije dan za psovke. Ponedeljak je početak nove, divne sedmice. U povratku sa sastanaka srešću radoznalu bakicu koja malo stidljivo pita ono čuveno 'Ima li lepih vesti?' Biće ih jednog dana, kada odlučimo, kada se želje i mogućnosti usaglase. Sve komšinice sveta su radoznale u tim godinama. Srešću i neku srednjoškolku Maju koja stanuje nedaleko. Maja udeli komplimente, u godinama je kada misli da su parovi poput mene i Njega srećni rođeni. Pozvaću je da se ispričamo, daću joj neke savete i moju torbicu za grad u obliku klavira. Maja svira u nekom pabu vikendom, buntovna, ali lepo vaspitana. Podseća me na neke minule dane rane mladosti, kud i kamo još bezbrižno doba. Shvatiće Maja da je put do zvezda preko trnja, i da se moj lep, uspešan i brižan muž ponekad i razljuti, posvađa, podetinji, i sl. Pozvaće me majka, da mi čuje glas, danima je ne zovem. Stigao joj je vaučer za banju, raduje se. Pozvaću baku da je pitam da li joj se dopada ideja za banju. Predveče će sestra napisati 100 poruka jednu za drugom preko Vibera, onda će me pozvati jer je nestrpljiva da čuje odgovore. Neke stvari se ne menjaju. Sestrići su nemirni, ali beleže znatne uspehe u školi i sportu, ne zna kako da ih sankcioniše, pa me pita za savet. Kažem joj da još nemam ni bebu, šta mogu znati praktično o tome... Ona odgovara da sam pročitala 3 biblioteke i da je ubeđena da sjajno vaspitavam. Rekla sam joj da dođu kod mene sledeći vikend, čitaću im dan i noć, nema im gore sankcije. Kaže da sam poludela. U svom tom metežu javljaju se drugarice u grupnom četu da potvrdimo okupljanje za devojačko kod jedne od njih. Zaboravila sam na to, kucam na Google-u CVEĆARE, DEKORACIJA, BRIDE TO BE. Naviru kreativne ideje... Znam šta ću. Sve to prekida zvuk automobila. On stiže. Sto je prazan, na sat nisam ni gledala. Kaže: ''Za 40 min. idemo na ručak, da li si to obukla pidžamu u 16:30h ?'' Kao da je znao da sam zaboravila da ne živim sama. Setih se one fore 'Honey, I am home. Oh, honey, where are you? Hm, hello.'' (čiča gliša na kraju nalazi teglu sa medom na polici). Govorim mu to dok idemo ka restoranu, smeje se...
Danas je običan dan na poslu. Jedan utorak. Jedne jeseni. Sadašnjost nam daje život, a mašta priliku da kreiramo sebi utehu, ali i šanse. Iskoristimo maštu... Ne dozvolite da VAŠA MAŠTA PATI, nađite joj praktičnu primenu.
Comments