"Nebeska udica" i 21 gram patetike

Zar ne sakupljamo svaki dan deliće svoje rasute duše? 

Naše duše su ponekad kao džemperi kojima se izvuče žica kada ih zakačimo negde, pa počnu da se osipaju. Ipak, uvek nam ostane taj konac, pa ponovo možemo da pletemo i sastavljamo te od haosa rasute niti.

To je divna mogućnost.

Međutim, ne možemo resetovati život. Ne možemo se vratiti na fabrička podešavanja u jednom te istom životu. 

Hoćemo nazad u matericu, u tela naših očeva, sve do dinosaurusa i ameba.

Nešto je pošlo naopako. Ovo mora da se poništi. Mora da se ispravi- RESET, hoćemo RESET.

Ovo ne radi, a nemamo ni dugme BACK.

Možemo mislima u prošlost, ali tamo je uvek sve isto.

Podsetimo se da smo MI sami ti koji se MENJAMO.

Nebeska udica će nas upecati kad-tad. Jedino je pitanje da li ćemo tamo otići kao ŠAMPIONI?  "Znaš li kako se postaje šampion? Tako što izađeš na teren kada je najteže, i pobediš."